TAJFUN IZ TUTINA PONOVO UDARA: Vratio se posle sedam godina pauze, već je broj jedan u Srbiji, a ambicije nikad nisu bile veće!
Dodajte Kurir u vaš Google izborBokser iz Tutina, poznat pod nadimkom "Taifun", vratio se 2026. godine profesionalnom boksu nakon dugog perioda bez zvaničnog meča. U međuvremenu je postao otac, izgradio poslovnu karijeru u Nemačkoj, prošao kroz velike promene u privatnom životu, ali, kako kaže, jednu stvar nikada nije zaista ostavio – boks.
Povratak nije ostao samo na najavi. U maju je pobedio Fadhilija Radžabua, a sada se priprema za novi nastup, zakazan za 14. novembar u Nemačkoj. Sa profesionalnim skorom od 20 pobeda, jednog poraza i dva remija, uz 14 pobeda nokautom, Bajrović pred završnicu 2026. otvoreno govori o ambiciji da uđe među 30 najboljih boksera sveta u svojoj kategoriji i dođe do borbe za ozbiljnu međunarodnu titulu.
Njegova priča, međutim, nije samo priča o povratku sportiste u ring. To je priča o čoveku koji je napravio višegodišnji zaokret ka porodici i poslu, a zatim odlučio da proveri koliko još može da pruži sportu kojem je posvetio veliki deo života.
Od Metalca do profesionalnog ringa
Semir Bajrović rođen je 31. marta 1991. godine u Tutinu. Boksom je počeo da se bavi u Bokserskom klubu Metalac u Kraljevu, gde je u to vreme pohađao šumarsku školu.
Nakon školovanja njegov sportski put dobija profesionalni pravac. U Beču je potpisao ugovor sa trenerom i menadžerom Izetom Karisikom, čovekom koji će ostati uz njega tokom narednih godina i čija je uloga, prema Bajrovićevim rečima, odavno prevazišla klasičan odnos sportiste i menadžera.
Profesionalno je debitovao 20. novembra 2010. godine. U godinama koje su usledile izgradio je skor koji danas iznosi 20-1-2, uz 14 pobeda nokautom.
Još tokom prve polovine prethodne decenije pokazivao je udaračku snagu po kojoj je dobio prepoznatljiv stil u profesionalnom ringu. U martu 2015. godine nokautirao je Radovana Petrovića već u prvoj rundi, a naredne godine usledio je jedan od zapaženijih nastupa tog dela njegove karijere.
Protiv Garija Abajana slavio je tehničkim nokautom u četvrtoj rundi 27. februara 2016. godine, na priredbi na kojoj je nastupao i Muamer Hukić, poznatiji kao Marco Huck.
Karijera je išla svojim tokom, ali je život nekoliko godina kasnije promenio prioritete.
"Boks zapravo nikada nisam napustio"
Bajrović je poslednji profesionalni nastup pre velike pauze imao 2019. godine. Sledećih sedam godina nije ulazio u profesionalni ring.
Sa strane je to moglo izgledati kao kraj jedne karijere. Za njega, kaže, nije bilo tako.
"Boks zapravo nikada nisam napustio. Od 2019. godine nisam imao profesionalne mečeve jer sam u tom periodu prioritete usmerio na porodicu i poslovni život. Gradio sam kompaniju u Nemačkoj, bio posvećen porodici, ali sam sve vreme nastavio da treniram i boks je uvek ostao deo mene", kaže Bajrović za portal "trik.rs".
Godine van ringa donele su mu iskustva koja sa sportom nisu imala neposredne veze, ali su, prema njegovim rečima, uticala na čoveka koji se danas ponovo nalazi među konopcima.
Govoreći otvoreno o privatnom životu, navodi da je razvod 2023. godine za njega predstavljao težak emotivni period.
"Trebalo mi je određeno vreme da ponovo pronađem unutrašnji mir, stabilnost i potpuni fokus. Upravo kroz taj period sam mnogo toga naučio o sebi i shvatio koliko mi boks zapravo znači".
Upravo tada počela je da sazreva odluka o povratku.
"Nisam želeo da jednog dana ostanem sa pitanjem dokle sam mogao da stignem da sam pokušao još jednom. Znao sam da fizički još mogu, a mentalno sam se osećao zrelije i jače nego ranije".
Zato svoj povratak ne opisuje kao novi početak.
"Moj povratak 2026. godine nije početak nove priče – to je nastavak priče koju sam pre sedam godina privremeno zaustavio".
Sedam godina bez meča, ali ne i bez treninga
Pauza od sedam godina ogromna je u svakom profesionalnom sportu, posebno u boksu. Trening može održavati telo spremnim, ali teško može u potpunosti reprodukovati pritisak profesionalnog meča.
Toga je bio svestan i Bajrović.
"Koliko god da trenirate, ništa ne može u potpunosti da zameni osećaj pravog meča, pritisak, adrenalin i čoveka preko puta vas koji je došao da vas pobedi".
Prednost je bila u tome što tokom pauze nije potpuno izašao iz sporta.
"Održavao sam sebe fizički, radio na tehnici i ostao u boksu, tako da nisam morao da krenem od nule. Ipak, trebalo je ponovo vratiti takmičarski ritam, tajming i sigurnost koju možete steći samo u ringu".
Ono što danas smatra najvećom razlikom nije snaga udarca niti tehnika, već način na koji pristupa borbi.
"Danas sam mnogo zreliji, disciplinovaniji i bolje poznajem sebe nego pre sedam godina. Nisam se vratio da bih dokazao da još mogu da boksujem, već zato što verujem da najbolje rezultate svoje karijere tek mogu da napravim".
Radžabu kao prvi pravi test
Za povratak je mogao da traži protivnika koji bi predstavljao manji rizik. Umesto toga, prihvatio je meč protiv Fadhilija Radžabua.
Za Bajrovića taj izbor nije bio slučajan.
"Taj meč za mene nije bio samo povratak u ring – bio je odgovor na pitanje koje sam sedam godina nosio sa sobom: koliko još mogu?".
Kako kaže, želeo je da odmah dobije ozbiljan odgovor.
"Posle toliko duge pauze mogao sam da izaberem lakšeg protivnika i sigurniji put, ali to nisam želeo. Fadhili Radžabu je bio iskusan i ozbiljan protivnik i želeo sam odmah da testiram sebe na pravom nivou. Ako sam se već vraćao, želeo sam da moj povratak nešto znači".
Odgovor je stigao u ringu – Bajrović je slavio prekidom u trećoj rundi.
"Kada je meč počeo, nestale su sve godine pauze, sva pitanja i sve sumnje. Ostali smo samo protivnik, ja i ring".
Ta pobeda za njega je imala veću težinu od još jednog broja u statistici.
"Bila je potvrda da se nisam vratio prekasno. Te večeri sam sebi dokazao da moja priča u boksu nije završena. Naprotiv, dobio sam još veću glad. Posle Radžabua više se ne pitam da li mogu da se vratim – sada me zanima koliko daleko mogu da odem".
Top 60 nije krajnja stanica
Posle povratka Bajrović se probio među 60 najbolje rangiranih boksera sveta u svojoj kategoriji, prema podacima koje navodi njegov tim.
Za sportistu koji sedam godina nije imao profesionalni meč, takav povratak predstavlja važnu tačku. Bajrović, međutim, ne želi da je predstavlja kao krajnji domet.
"Top 60 nije cilj zbog kojeg sam se vratio. To je samo prva stanica. Sledeći cilj je ulazak među 30 najboljih na svetu i borba za ozbiljnu međunarodnu titulu":
Sa 35 godina svestan je da njegov drugi pohod kroz profesionalni boks ne ostavlja mnogo prostora za višegodišnje kalkulacije.
Zbog toga najavljuje ambiciozniji izbor protivnika.
"Nemam nameru da biram lakši i duži put. Želim ozbiljne protivnike i mečeve koji nose rizik, ali i mogućnost velikog napretka. Ako želim da saznam gde je moja granica, moram da se borim sa ljudima koji će me naterati da pokažem svoj maksimum".
Njegova poruka je jasna:
"Nisam se posle sedam godina vratio da bih samo popravio svoj skor ili rekao da sam ponovo boksovao. Vratio sam se da napadnem vrh".
Novi ispit 14. novembra
Sledeći profesionalni nastup zakazan je za 14. novembar. Ime protivnika još nije definitivno potvrđeno, dok Bajrović navodi da njegov tim razmatra više opcija.
Među njima se pojavila i mogućnost revanša sa Radžabuom.
"Ne želimo da donosimo odluku samo zbog imena, već da izaberemo meč koji ima sportski smisao i koji pobedom može da me približi našem sledećem cilju – Top 30 na svetskoj rang-listi".
Pripreme su, kaže, već u ozbiljnoj fazi.
"Posle povratničkog meča više nemamo potrebu da proveravamo gde sam – sada tačno znamo šta želimo i svaki trening ima svoj cilj".
A protivnik?
"Ko god bude stajao preko puta mene, sa moje strane se ništa ne menja. Ja se ne pripremam za ime – pripremam se za pobedu".
Avdić ostaje moguća borba
Uoči narednog nastupa pominjana je i mogućnost susreta sa bosanskohercegovačkim bokserom Edinom Avdićem. Pregovori su vođeni, ali do konačnog dogovora nije došlo.
Bajrović o potencijalnom rivalu govori bez stvaranja veštačkog sukoba.
"Profesionalni boks je mnogo više od dogovora dvojice boksera. Potrebno je usaglasiti termine, uslove, organizaciju i interese oba tima, a ovoga puta nismo uspeli da sve to dovedemo do konačnog dogovora".
Mogućnost budućeg meča ipak ostavlja otvorenom.
"Edina poštujem kao sportistu i boksera i smatram da bi taj meč bio veoma interesantan za publiku, posebno za ljude sa naših prostora".
Ukoliko se okolnosti poklope, kaže, nema dilemu.
"Ako se u budućnosti poklope sportski i organizacioni uslovi, nemam nikakav problem da taj meč prihvatim. Naprotiv. U ovoj fazi karijere tražim borbe koje imaju težinu i koje publika želi da vidi".
Izet Karisik – čovek koji je ostao uz Taifuna
U profesionalnom sportu saradnje često traju koliko i rezultati. Veza Bajrovića i Izeta Karisika traje praktično od početka profesionalne karijere.
"Izet Karisik je jedna od najvažnijih osoba u mojoj profesionalnoj karijeri. Sarađujemo praktično od samog početka i zajedno smo prošli različite faze – od mojih prvih profesionalnih mečeva, preko dobrih i teških trenutaka, pa sve do sedmogodišnje pauze i današnjeg povratka".
Bajrović posebno ističe poverenje izgrađeno tokom godina.
"Kada ste mladi, mislite da su talenat i dobar trening dovoljni. Kasnije shvatite koliko su važni disciplina, strpljenje, pravi ljudi oko vas i poverenje koje se gradi godinama".
Njihov odnos danas, kaže, prevazilazi sport.
"Danas smo pre svega prijatelji i postoji veliko međusobno poverenje. Posebno cenim što je bio uz mene i tokom godina kada nisam bio aktivan".
A cilj je da zajedno završe ono što su započeli.
"Voleo bih da zajedno završimo ono što smo započeli pre mnogo godina – na najvećoj mogućoj sceni".
Između ringa, kompanije i očinstva
Period van profesionalnog boksa Bajrović nije proveo čekajući povratak. Posvetio se poslovnom životu i kompaniji Taifun GmbH u Nemačkoj.
Poslovno iskustvo danas vidi i kao deo svog sportskog sazrevanja.
"Poslovni život me je naučio disciplini, organizaciji i tome da se ozbiljni rezultati ne stvaraju preko noći. Sve to danas prenosim i na svoju sportsku karijeru".
Ipak, iznad boksa i poslovnih rezultata stavlja jednu ulogu.
Otac je dve ćerke.
"To je za mene najvažnija uloga koju imam. Boks i posao jesu veliki deo mog života, ali moje ćerke su iznad svakog rezultata, plasmana i titule".
Upravo tu se možda najbolje vidi razlika između mladog boksera koji je pre više od decenije jurio pobede i čoveka koji se 2026. vratio u isti ring.
"Kada sam bio mlađi, u ring sam ulazio prvenstveno sa željom da pobedim. Danas ulazim kao otac, kao čovek sa mnogo više životnog iskustva i jasnim razlogom zbog kojeg se bori":
Poslednji veliki pokušaj – bez pitanja "šta bi bilo da sam pokušao"
Profesionalni sport retko nudi idealan trenutak. Bajrović se vratio sa 35 godina, nakon sedmogodišnje pauze, svestan da vreme više nije saveznik kakav je bilo kada je debitovao kao devetnaestogodišnjak.
Upravo zato njegovi planovi više nisu neodređeni.
Top 30. Međunarodna titula. A ukoliko rezultatima izbori priliku – pokušaj da dođe do borbe za jednu od velikih svetskih titula.
"To je san koji nosim još od vremena kada sam kao mlad momak počeo da boksujem".
Ipak, iza sportskog cilja danas postoji još jedan motiv.
"Voleo bih da jednog dana, kada moje ćerke budu dovoljno velike da potpuno razumeju ovaj period mog života, vide da njihov otac nije odustao od nečega što je iskreno voleo".
Zbog toga se priča o Semiru Bajroviću 2026. ne svodi samo na statistiku od 20 pobeda, jednog poraza, dva remija i 14 nokauta. Ne svodi se ni na rang-listu, niti na jedan povratnički meč.
Njena suština tek treba da dobije završnicu.
Sedam godina je prošlo između dva ulaska u profesionalni ring. Za to vreme promenili su se posao, porodica, okolnosti i sam čovek. Ono što je ostalo isto jeste ambicija zbog koje je nekada iz Metalca krenuo ka profesionalnom boksu.
Bajrović sada želi da sazna gde je njegova stvarna granica.
"Kada jednog dana završim karijeru, želim da budem miran sa sobom. Da znam da nisam birao lakši put, da sam prihvatio rizik i da sam dao sve što sam imao da ostvarim ono o čemu sam sanjao još kao dečak".
A ako na kraju tog puta stigne veliki pojas, biće to sportska potvrda povratka koji je malo ko spreman da pokuša nakon sedam godina.
Ako ne stigne, Bajrović već zna po čemu želi da meri ovu drugu etapu karijere.
"Ako moje ćerke jednog dana iz moje priče nauče da se za svoje snove vredi boriti čak i kada život promeni planove, onda ću znati da sam osvojio nešto vrednije od bilo kog pojasa".
Kurir sport/trik.rs